Циљ је да се граничне контроле учине безбеднијим и ефикаснијим, да се боље откривају прекорачења боравка и да се отежава превара идентитета. Шта би путници из трећих земаља сада требало да знају?
Шта је систем уласка и изласка?
Систем уласка/изласка (EES) је нови систем на нивоу ЕУ који дигитално бележи улазак и излазак држављана трећих земаља на границама Шенгенског простора. У будућности ће сваки гранични прелаз бити
- подаци о личним документима и путним исправама (име, датум рођења, број пасоша),
- биометријски подаци (фотографија лица и отисци прстију) и
- Датум и место уласка и изласка сачувани.
Чак и ако је улазак у прошлости био одбијен, то се дигитално бележи. Подаци се уносе у централну базу података ЕУ којом управља агенција eu-LISA.
Ко је погођен – а ко није?
Ово се односи на све путнике из трећих земаља који нису држављани државе чланице ЕУ или друге државе Шенгенског простора (Исланд, Норвешка, Лихтенштајн, Швајцарска) и који бораве у Шенгенском простору на кратким боравцима до 90 дана у периоду од 180 дана. Ово укључује посетиоце из земаља као што су Велика Британија, САД или Јапан којима је потребна виза , као и особе којима је потребна шенгенска виза , попут оних из Турске.
Нису погођени:
- Грађани ЕУ
- Носиоци сталне боравишне дозволе (нпр. дозвола за насељавање, стална боравишна дозвола ЕУ). Ова лица се не сматрају краткорочним становницима и стога не потпадају под ЕЕС.
- Чланови породице грађана ЕУ који сами нису држављани ЕУ, али поседују „боравишну карту за чланове породице грађанина ЕУ“ или „карту сталног боравка“ у складу са Директивом о слободном кретању (2004/38/ЕЗ). Ове карте морају бити предочене заједно са пасошем приликом преласка границе.
- Држављани трећих земаља са националним визама или дозволама за привремени боравак (нпр. за студије, рад, спајање породице или рад као ау-паир) такође нису део ЕЕС-а јер је њихов боравак дугорочнији и везан за визу.
- Лица која поседују дипломатске или службене пасоше или су чланови међународних организација такође могу бити изузета од регистрације, у зависности од билатералних прописа.
Важно: EES се примењује искључиво на кратке боравке до 90 дана у периоду од 180 дана у Шенгенском простору. Особе које стално бораве у Немачкој или путују са националном дозволом боравка нису погођене.
Путници чији је правни статус нејасан — на пример, чланови породице који живе ван ЕУ и желе да посете — требало би пажљиво да провере пре путовања да ли је регистрација за електронски улаз неопходна. Надлежни органи су обично:
- немачко дипломатско представништво у иностранству (амбасада или конзулат),
- Савезна полиција (одговорна за граничне контроле), или
- авио-компаније , које пружају информације о условима за улазак.
Ово ће помоћи да се избегну кашњења или проблеми приликом уласка.
Како ће граничне контроле функционисати у будућности?
Приликом првог преласка границе, путници морају скенирати пасош, дати отиске прстију и направити фотографију лица . Ови подаци, заједно са личним подацима - именом, датумом рођења, бројем пасоша, местом и временом уласка - чувају се у бази података широм ЕУ.
Да би се смањило време чекања, неке информације могу бити дате пре уласка путем апликације или на шалтерима за самопослуживање. За наредна путовања, препознавање лица је довољно , јер су биометријски подаци већ сачувани.
Сачуване информације имају за циљ да помогну органима попут полиције или Европола да брже идентификују кршења прописа о боравку . Свакоме ко одбије да пружи потребне податке може бити забрањен улазак .
Путници могу избећи време чекања тако што ће:
- Проверите пре путовања да ли су доступни терминали за самопослуживање или апликације за прикупљање података,
- носите све путне исправе читљиве и важеће (посебно пасоше са биометријским чипом),
- Обезбедите довољно времена за улазак.
Увод у неколико корака
У Немачкој ће систем прво бити пуштен у рад на аеродрому у Диселдорфу . Затим ће уследити аеродроми у Франкфурту на Мајни и Минхену. Након тога, биће повезани сви остали аеродроми и спољне морске границе. Путници у железничком саобраћају без пасоша ЕУ, на пример, на релацијама Лондон-Париз или Лондон-Брисел, такође би могли бити погођени у будућности.
Европска комисија је одредила период имплементације од 12. октобра 2025. до 9. априла 2026. године. Након тога, очекује се да ће систем бити у потпуности оперативан на свим граничним прелазима у 29 земаља учесница. До тада ће се печати у пасошима наставити користити паралелно како би се ублажили потенцијални технички поремећаји.
Зашто ЕУ уводи систем?
Према Европској комисији, систем изласка из шенгенског простора (EES) има за циљ да помогне у спречавању преваре идентитета, сузбијању илегалних миграција и бољем евидентирању случајева прекорачења боравка . Централизовано прикупљање података омогућиће властима да у реалном времену прате ко улази и излази из Шенгенског простора.
„Систем уласка и изласка је дигитална окосница нашег новог заједничког европског оквира за миграције и азил“, рекао је комесар ЕУ за унутрашње послове и миграције Магнус Брунер. Систем омогућава модерно и поуздано управљање спољним границама.
Значај за мигранте у Немачкој
Нови систем уласка и изласка из ЕУ првенствено утиче на људе из трећих земаља који путују у шенгенски простор на кратко време – на пример, чланове породице који долазе у Немачку из земаља ван ЕУ да посете рођаке.
За људе који већ живе овде и имају важећу боравишну дозволу , мало шта се неће променити. Међутим, за њихове рођаке у иностранству , хоће.
Породичне посете и кратки боравци
Свако ко очекује посету чланова породице из земаља ван ЕУ треба да их обавести да ће се процедура уласка променити од октобра 2025. Сви путници без држављанства ЕУ – без обзира на то да ли им је потребна виза или испуњавају услове за улазак без визе – мораће да доставе биометријске податке (отиске прстију и фотографију лица) при уласку и биће регистровани у систему електронског излаза (ЕЕС).
Систем аутоматски броји колико дуго посетиоци бораве у Шенгенском простору у оквиру дозвољених 90 дана у периоду од 180 дана. Они који прекораче ово ограничење биће брже идентификовани у будућности. За породице које често путују између Немачке и своје земље порекла , стога је посебно важно пажљиво пратити дужину боравка .
Носиоци боравишних дозвола
Свако ко већ живи у Немачкој или некој другој земљи ЕУ и поседује важећу дозволу боравка (нпр. плаву карту ЕУ, дозволу за насељавање или дозволу за дугорочни боравак ЕУ) не подлеже систему ЕЕС . Ове особе се сматрају дугорочним, а не краткорочним боравцима, и стога не морају да се подвргну биометријској регистрацији на граници.
Међутим, ово се не односи аутоматски на све чланове породице:
- Супружници, родитељи или одрасла деца која живе ван ЕУ и редовно је посећују генерално су обавезни да имају ЕЕС.
- Чланови породице држављана ЕУ са посебном боравишном картицом за чланове породице држављанина ЕУ су изузети од регистрације у ЕЕС-у – међутим, важно је да картицу носе са собом и покажу приликом преласка границе.
Стога је препоручљиво проверити индивидуалне захтеве пре сваког путовања – идеално са немачким дипломатским представништвом у иностранству или директно са Савезном полицијом.
Заштита података и критика
Иако ЕУ описује ЕЕС као важан корак ка већој безбедности, заговорници заштите података и организације за људска права изражавају забринутост. Они упозоравају на централно складиштење осетљивих биометријских података и потенцијалне ризике по право на приватност.
Према Европској комисији, подаци би требало да се чувају само три године (у изузетним случајевима, до пет година) и да их користе искључиво овлашћени органи. Сви записи података треба да се обрађују и чувају шифровано у складу са Општом уредбом о заштити података (GDPR).
Следећи корак: ETIAS од 2026.
Следећи корак биће увођење ETIAS-а (Европског система за информације и ауторизацију путовања) крајем 2026. године. Реч је о овлашћењу за путовање које се наплаћује за држављане трећих земаља који су ослобођени визе.
Путници из преко 50 земаља без виза – укључујући САД, Канаду, Велику Британију, Бразил, Уједињене Арапске Емирате, Израел и Јужну Кореју – мораће да поднесу захтев за електронску дозволу за путовање која се наплаћује пре уласка у земљу.
Поређења ради, ова ауторизација је слична америчком ESTA систему или британском ETA систему.
