Evo šta znači naturalizacija i kriminalni dosije
Važno je razumeti termine naturalizacija i krivični dosije i šta oni znače jedni drugima, posebno u procesu naturalizacije. U najgorem slučaju, kriminalni dosije može odrediti uspeh zahteva za naturalizaciju.
Što ste bolje informisani o temi, to više problema možete da se spasite na kraju. Takođe je lako razumeti kada naturalizacija funkcioniše uprkos krivičnom dosijeu i u kojim slučajevima naturalizacija ne funkcioniše uprkos krivičnom dosijeu.
Značenje termina naturalizacija i krivični dosije
Naturalizacija je konačni put ka integraciji građanina u državu. To je cilj na kojem već dugo rade mnogi stranci u Njemačkoj. Sa naturalizacijom ste državljanin države u kojoj živite kao stranac.
Od trenutka naturalizacije niste stranac, već građanin države u kojoj živite. Za Nemačku to znači da stranac koji je naturalizovan ima ista prava i obaveze kao i bilo koji drugi nemački državljanin od prvog dana naturalizacije.
Krivični dosije je specifična kazna primljena u određeno vreme za prekršaj. Ne završi svaki kriminalni dosije u policijskom odobrenju. Može se desiti da imate kriminalni dosije, ali ne u policijskom odobrenju, već u krivičnom dosijeu.
To često dovodi do pogrešne pretpostavke da nemate krivični dosije ako nema upisa u policijsku potvrdu o odobrenju. Razlika između policijskog odobrenja i kriminalnog dosijea je veoma važna.
Možete saznati koje su prethodne presude uključene u potvrdu o policijskoj dozvoli prema § 32 BZRG (Federal Central Register Act). Postoji detaljan opis koje su prethodne osude navedene u policijskom odobrenju. Uopšteno, može se konstatovati da svako pravno obavezujuće delo ima za posledicu da lice ima krivični dosije u svom krivičnom dosijeu.
Relevantnost krivičnih prijava za naturalizaciju
Krivični dosijei su uvek relevantni u procesu naturalizacije ako prelaze određeni i fiksni iznos dnevnih stopa. Pored toga, krivični dosijei su relevantni i prilikom podnošenja zahteva za nemačko državljanstvo ako je navedena specifikacija dužine zatvorskih kazni prekoračena. Ako se ovaj period prekorači zatvorskom kaznom, naturalizacija je nemoguća.
Ipak, postoje precizni zakonski zahtjevi da ne sprječava svaki krivični dosije naturalizaciju. Pod određenim okolnostima, može biti opasno ako imate nekoliko manjih prethodnih osuda po dnevnoj stopi. Ako onda prekoračite zakonske uslove prilikom sumiranja dnevnih stopa, to može dovesti do toga da naturalizacija postane nemoguća.
Naturalizacija uprkos krivičnom dosijeu?
Značaj kriminalnih dosijea u naturalizaciji
Kriminalni dosijei su od velike važnosti za naturalizaciju u Nemačkoj. Njemačka država vrlo precizno kontrolira što kriminalni zapisi imaju ljudi koji žele postati državljani u Njemačkoj i postavlja jasne granice. Konačno, jedan od najvažnijih uslova za naturalizaciju uprkos krivičnom dosijeu je da ne smete da prekoračite određenu količinu krivičnog dosijea da biste bili naturalizovani. Ovu količinu kriminalnog dosijea pažljivo proveravaju nadležni organi za naturalizaciju.
Razlozi za provjeru kriminalne pozadine
Njemački zakon propisuje tačno iznos zatvorskih kazni koje podnosioci zahtjeva za naturalizaciju ne mogu prekoračiti. Isto važi i za dnevne novčane kazne. U osnovi, važi sledeće: U najboljem slučaju, ne činite sebe odgovornim za krivično gonjenje na prvom mestu i ne činite krivično delo. Organi za naturalizaciju dužni su da pažljivo poštuju zakonske uslove u vezi sa krivičnom evidencijom prilikom podnošenja zahteva za naturalizaciju. Iz tog razloga, kriminalni dosijei se strogo proveravaju i kontrolišu.
Postupak za provjeru krivične evidencije u vrijeme naturalizacije
Prilikom podnošenja zahteva za naturalizaciju uprkos krivičnom dosijeu, kao i svaka druga naturalizacija, organ za naturalizaciju ima pravo da pažljivo proveri da li podnosilac prijave ima krivični dosije koji onemogućava naturalizaciju. U tu svrhu kontaktira se Federalna kancelarija pravde u Bonu. Federalni ured pravde u Bonnu odgovoran je za Federalni centralni registar i vodi Federalni centralni registar. Federalni ured za pravosuđe zatim prosleđuje informacije organu za naturalizaciju na kraju pregleda.
Pravni osnov za naturalizaciju uprkos krivičnom dosijeu
Postoje jasni zakonski zahtevi koje treba imati na umu prilikom podnošenja zahteva za naturalizaciju uprkos krivičnom dosijeu. Na osnovu ovih specifikacija moguće je vrlo precizno proveriti da li zahtev za nemačko državljanstvo funkcioniše ili ne.
Ove smernice su kao vodič koji bi trebalo da znate tokom čitavog procesa naturalizacije. Što bolje znate o zahtevima i posmatrate ih, to će na kraju biti pozitivniji put ka naturalizaciji.
§ 10 para. 1 no. 5 StAG
Član 10 (1) No. 5 Zakona o krivičnom postupku jasno navodi šta sprečava naturalizaciju. Podnosilac prijave za naturalizaciju ne sme biti osuđen na kaznu za nezakonito delo, niti mu je moralo biti naređeno da preduzme mere predostrožnosti u vreme kada podnosilac prijave nije bio sposoban za krivicu (tj. bio mlađi od 14 godina).
Prilikom podnošenja zahtjeva za naturalizaciju očekuje se da su odgovori koje dajete prilikom podnošenja zahtjeva za naturalizaciju istiniti. Ako date lažne informacije, vaše državljanstvo se može retrospektivno oduzeti. See OVG Saarlouis 24.2.2016 – 2 A 138/15. Prikrivanje krivičnog dosijea ili namerno davanje lažnih informacija je krivično delo.
§ 12a StAG
Koje kazne su isključene iz § 10 paragrafa 1 broj 5 StAG mogu se naći u § 12a StAG. Na kazne do 90 dnevnih stopa i kazne zatvora do 3 mjeseca ne utiče § 10 (1) broj 5 StAG. Isto važi i za nametanje obrazovnih mera ili disciplinskih mera prema Zakonu o maloletničkom sudu.
Takođe se uzimaju u obzir i krivična dela počinjena u inostranstvu. Dakle, ne možete se zaštititi jer su zločini počinjeni u inozemstvu.
Ako je kazna za jedno krivično delo veća od 90 dnevnih stopa, ili ako ste izvršili zatvorsku kaznu dužu od 3 meseca, onda vaša naturalizacija neće funkcionisati i moraćete da sačekate da se krivični dosije izbriše. .
§ 42 StAG
Svako ko pruži lažne informacije o ključnim zahtevima za naturalizaciju (što uključuje prethodne osude) može dobiti zatvorsku kaznu do 5 godina ili novčanu kaznu prema § 42 StAG.
Prema članu 42 StAG, počinilac ne može biti samo strani podnosilac predstavke, već i nemački državljanin ako daje lažne izjave o podnosiocu predstavke. 42 StAG kažnjava samo lažne izjave pod odlučujućim preduslovima za naturalizaciju.
Ako je postojala odlučna lažna izjava podnosioca prijave ili nekoga o podnosiocu prijave, koja se može smatrati lažnom obmanom radi dobijanja naturalizacije, onda se primenjuju § 35 StAG (1) i (2 ) i državljanstvo se može retrospektivno povući.
Ovi kriminalni dosijei utiču na naturalizaciju.
Postoje određeni kriminalni dosijei koji utiču na naturalizaciju i onemogućavaju dobijanje nemačkog državljanstva.
Odlučujući faktor za tumačenje da li je naturalizacija uspešna uprkos krivičnom dosijeu ili ne je član 12a Zakona o krivičnom postupku, koji precizira iznos novčanih kazni i iznos zatvorske kazne. Ako premašite ove zahteve, šanse za naturalizaciju postaju niske.
Jednokratni kriminalni dosije sa preko 90 dnevnih stopa
§ 12a StAG paragraf 1 broj 2 navodi da prethodne osude do 90 dnevnih stopa nisu relevantne za naturalizaciju. To znači da jednokratna novčana kazna manja od 90 dnevnih stopa nije pretnja naturalizaciji.
Međutim, ako prekoračite ovaj zahtev i budete osuđeni na novčanu kaznu veću od 90 dnevnih stopa, onda će naturalizacija biti teška. U ovom slučaju, zavisi od obrazloženja odluka da li je zahtev za naturalizaciju uspešan ili ne.
Zatvorske kazne duže od 3 meseca
§ 12a StAG Abs.1 Nr.3 navodi da zatvorske kazne do 3 mjeseca, koje su suspendirane na uvjetnoj slobodi, nemaju posljedice za naturalizaciju. Međutim, ako su tri mjeseca prekoračena u vrijeme izricanja presude, onda će zahtjev za državljanstvo biti ništavan dok kazna ne bude izbrisana.
Naturalizacija je takođe nemoguća ako zatvorska kazna nije suspendovana, već mora biti odslužena. U ovom slučaju, takođe, morate sačekati sa prijavom dok zločin ne bude izbrisan.
Kako kriminalni dosijei utiču na proces naturalizacije
Krivični dosijei imaju odlučujući uticaj na proces naturalizacije ako se radi o nezakonitim kaznama u skladu sa § 10 stav 1 broj 5 StAG i premašuju zahtev od 90 dnevnih kazni ili 3 meseca zatvora na uslovnu kaznu utvrđenu u §12a.
U ovom slučaju, na organu za naturalizaciju je da odluči koliko je visok prekoračenje zahteva i kada su se desile prethodne osude.
Ako su se prethodne presude dogodile u roku od 8 godina legalnog boravka u Njemačkoj, onda je to štetnije za integraciju i ponderisano je više nego da su prethodne osuđujuće presude bile godinama prije perioda prebivališta u Njemačkoj.
Brisanje kriminalnih dosijea
Ako je prethodna presuda prošla nekoliko godina, onda se postavlja pitanje kada je ta kazna izbrisana i kada se ima pravo na brisanje kazne iz Federalnog centralnog registra. U tom pogledu postoje precizni zahtjevi u Federalnom zakonu o centralnom registru.
Period otplate nakon 5 godina u skladu sa § 46 BZRG
Period otkupa zavisi od iznosa odgovarajućeg krivičnog dosijea. Ovo je predviđeno u članu 46 BZRG. Razlika se pravi između perioda otplate nakon 5 godina, 10 godina, 15 godina i 20 godina.
Postoji rok otkupa nakon 5 godina za novčane kazne manje od 90 dnevnih stopa ako se pored prethodne presude u krivični dosije ne unose zatvorska kazna, nema maloljetničke kazne i nema kaznenog pritvora.
Krivični dosije se takođe može izbrisati nakon 5 godina ako se radi o zatvorskoj kazni ili krivičnom pritvoru kraćem od 3 meseca i nema drugih krivičnih dela. Osim toga, iz Federalnog centralnog registra može se izbrisati i krivični dosije nakon 5 godina ako se radi o maloljetničkoj kazni manjoj od godinu dana.
Brisanje kriminalnih dosijea nakon 10 godina
Postoji rok otkupa nakon 10 godina u slučaju novčanih kazni veće od 90 dnevnih stopa, novčanih kazni do 90 dnevnih stopa i daljnje zatvorske ili maloljetničke kazne te u slučaju zatvorskih kazni ili kaznenog pritvora dužeg od 3 mjeseca, ali manje od godinu dana, ako se u krivičnom dosjeu ne može naći dodatna zatvorska kazna, kazneni pritvor ili maloljetnička kazna.
Osim toga, u slučaju zatvorske kazne manje od 3 mjeseca i daljnjih unosa u krivični dosije, kao i općenito u slučaju maloljetničke kazne duže od godinu dana, iz Federalnog centralnog registra može se nakon 10 godina izbrisati prethodna osuda.
Poništenje krivičnih prijava nakon 15 i 20 godina
Postoji period iskupljenja nakon 15 godina za nekoliko zatvorskih kazni od više od 3 mjeseca, ali manje od godinu dana. U slučaju zatvorske kazne duže od tri mjeseca, ali manje od godinu dana ako se radi o maloljetničkoj kazni, iskupljenje je moguće i nakon 15 godina. Isto važi i za zatvorsku kaznu dužu od godinu dana u slučaju maloljetničke kazne.
Period iskupljenja nakon 20 godina odnosi se na kazne prema §§§ 174-180 ili 182 StGB (seksualno zlostavljanje). U ovom slučaju, krivični dosije se može izbrisati iz Federalnog centralnog registra tek nakon 20 godina.
Općenito, može se konstatovati da se rok otkupa produžava za trajanje kazne u slučaju zatvorskih kazni ili maloljetničkih kazni. Ako se osudi na dvije godine zatvora, to znači da je period iskupljenja 17 godina. Vremenski limit uvek počinje sa prvom presudom. Ako u Federalnom centralnom registru ima više upisa, onda se kazne ne isplaćuju dok ne istekne rok otkupa za sve kazne.
Plaćanje u posebnim slučajevima u skladu sa § 49 BZRG
U posebnim i vrlo rijetkim slučajevima, organ za registraciju Federalnog centralnog registra kojim upravlja Federalni ured pravde može, u skladu sa odjeljkom 49 BZRG-a , naložiti po zahtjevu ili po službenoj dužnosti da se otkup izvrši, suprotno odjeljku 46 BZRG-a, ako je izvršenje završeno i to nije u suprotnosti s javnim interesom.
Postoji mogućnost da se uloži žalba na ovu naredbu § 49 BZRG paragraf 3. Ukoliko nadležni organ za registraciju ne udovolji žalbi, o tome će odlučivati Federalno ministarstvo pravde.
Odlučujući faktor za nalog iz § 49 BZRG je da je izvršenje kazne već završeno i da javni interes nije ugrožen. Ako se oba prijave, onda kao podnosilac prijave imate mogućnost podnošenja zahteva za otkup kazne u skladu sa § 49 BZRG.
Ova opcija otplate se koristi u oko 1% slučajeva. Na primer, u slučaju mladih koji žele da započnu karijeru u policijskim snagama i čiji je kriminalni dosije završen i nije protivno javnom interesu da se ovim mladim ljudima zabrani ulazak u policijsku karijeru.
Izuzeci ako je de minimis granica prekoračena
U slučaju naturalizacije uprkos krivičnom dosijeu, postoje izuzetne situacije u određenim slučajevima koje prevazilaze zahteve iz člana 12a StAG. Ovo je prekoračenje takozvane de minimis granice. U takvim slučajevima, organi za naturalizaciju tada imaju zadatak da odmere koliko je ozbiljan krivični dosije i u skladu sa tim odlučuju o naturalizaciji uprkos krivičnom dosijeu.
Obrazloženje u slučaju nekoliko prethodnih presuda
Postoje slučajevi u kojima se sabira nekoliko presuda od 30 dnevnih kazni i prekorači de minimis limit od 90 dnevnih kazni navedenih u § 12a StAG. Isto važi i za de minimis prag od 3 meseca zatvora.
Ako se ta ograničenja prekorače, nadležno je odlučivačko tijelo za naturalizaciju da li podnosilac zahtjeva može biti primljen na naturalizaciju uprkos krivičnom dosjeu.
Koje su osnove diskrecije u slučaju prekoračenja
Kada nadležni organi za naturalizaciju odluče i odmere prekoračenje, postoje različite osnove diskrecije koje žele da igraju faktor.
Važan faktor je težina krivičnog dosijea koji je počinjen. Što je kriminalni dosije ozbiljniji, to je komplikovanije boriti se za mogućnost naturalizacije u slučaju prekoračenja.
Drugi faktor je pitanje da li se krivični dosije dogodio u roku od 8 godina legalnog boravka u Nemačkoj (koji su veoma važni za naturalizaciju) ili pre boravka u Nemačkoj.
Kazne počinjene u inostranstvu takođe su uključene u Federalni centralni registar i mogu dovesti do toga da naturalizacija ne funkcioniše (u zavisnosti od iznosa kazne/prethodne osude).
Odlučujući faktor za organe naturalizacije u proceni prekoračenja je kada je prekoračenje štetno za integraciju, a kada nije.
U takvim slučajevima, to može imati uticaja ako možete da dokažete da možete da pokažete posebna integraciona dostignuća u diskrecionim odlukama vlasti. Ovo može uključivati volonterski rad ili C1-C2 jezički certifikat.
Proces naturalizacije uprkos krivičnom dosijeu
Kao i kod drugih naturalizacija, postoji određeni proces naturalizacije uprkos krivičnom dosijeu. Ovaj proces je uvek isti i važno ga je pratiti. Ako posmatrate i kontrolišete ove procese, vaša naturalizacija će funkcionisati uprkos vašem krivičnom dosijeu.
Proces naturalizacije uprkos krivičnom dosijeu
Pre nego što uopšte ciljate na naturalizaciju uprkos krivičnom dosijeu, neophodno je proveriti. da li prijava sa krivičnim dosijeom uopšte funkcioniše ili se krivični dosije može izbrisati. Bez ove provjere riskirate podnošenje prijave bez podobnosti, što nema smisla i samo donosi probleme.
Nakon što je ovo pitanje razjašnjeno, zahtjevi za naturalizaciju moraju se vrlo pažljivo ispitati.
Dakle, morate provjeriti sljedeće stvari:
Možete li pokazati 8 godina legalnog boravka, ili ako donesete dokaze o smanjenju, zakonitom boravku nakon 7 godina, 6 godina ili 3 godine?
Da li imam B1 jezički sertifikat?
Da li postoji uspešan test naturalizacije?
Jeste li potpisali Deklaraciju o odanosti?
Da li imate sve dokaze da obezbedite svoj i porodični život?
Je li vaš identitet razjašnjen?
Kada su sve tačke razjašnjene i završene i kada je završen aplikacioni formular za naturalizaciju, preduzima se sledeći korak. Možete da podnesete svoje dokumente o naturalizaciji.
Nadležni organi za naturalizaciju sada pregledavaju dokumenta. Ako to postane potrebno, možete podnijeti tužbu zbog nedjelovanja (ako nadležni organ nije obradio zahtjev 12 sedmica). Na kraju, dobićete pozitivan rezultat i postati naturalizovani.
Postupci vlasti tokom naturalizacije uprkos krivičnom dosijeu
Ako je jednokratni krivični dosije manji od 90 dnevnih stopa ili je manji od 3 meseca zatvora, onda to nije razlog da vam se uskrati naturalizacija. Isto važi i za maloletničku kaznu manju od godinu dana.
Ako prekoračite ovo ograničenje, nadležni organi vlasti su da li vaša naturalizacija funkcioniše ili ne, uprkos vašem krivičnom dosijeu. Shodno tome, kriminalni dosije ima jači uticaj na naturalizaciju i na postupke vlasti. U najboljem slučaju, uopšte nemate kriminalni dosije, onda uopšte ne morate da brinete o tome!
Rezime:
Pitanje naturalizacije uprkos kriminalnom dosijeu je izuzetno složeno i višestruko. Ovde smo izdvojili najvažnije tačke za vas da vam damo pregled:
- Ako počinite nezakonito delo u skladu sa § 10 (1) No. 5 StAG, naturalizacija ne funkcioniše uprkos krivičnom dosijeu, u zavisnosti od visine kazne.
- U § 12a StAG piše koja de minimis granica postoji u procjeni prethodnih osuda, a koja ne.
- De minimis prag je kazna zatvora kraća od 3 godine ili novčana kazna manja od 90 dnevnih stopa.
- Ako je de minimis prag prekoračen, nadležnim organima za naturalizaciju je pitanje da li naturalizacija funkcioniše ili ne.
- To može imati pozitivan uticaj na procenu organa za naturalizaciju ako imate poseban integracioni dosije.
- Pod § 46 BZRG piše se koliko godina možete izbrisati svoj kriminalni dosije iz Federalnog centralnog registra.
- Prilikom dodjele rokova otplate prema § 46 BZRG, pravi se razlika između perioda otplate nakon 5 godina, 10 godina, 15 godina i 20 godina. Trajanje perioda iskupljenja zavisi od težine krivičnog dosijea. Primjer: 2 godine zatvora čini period iskupljenja nakon 17 godina.
Imate li pitanja o naturalizaciji uprkos krivičnom dosijeu?
FAQ – Najvažnija pitanja i odgovori o naturalizaciji unatoč kaznenom dosjeu:
Da, naturalizacija uprkos krivičnom dosijeu funkcioniše ako vaš krivični dosije ne prelazi prag de minimis prema § 12a StAG. Prikupljeno je više kriminalnih dosijea. Takođe je važno da ne pređete ovo ograničenje tako što ćete sabirati svoj kriminalni dosije.
Sa jednokratnim kaznama manjim od 90 dnevnih stopa ili jednokratnim zatvorskim kaznama manjim od 3 meseca, ništa ne stoji na putu naturalizacije. Ako je ovaj de minimis prag prekoračen, za organ naturalizacije je diskreciono pravo da li se naturalizacija može podneti uprkos krivičnom dosijeu.
Kao smernica za naturalizaciju uprkos krivičnom dosijeu, primenjuje se de minimis limit od 90 dnevnih stopa i 3 meseca zatvora. Sve iznad toga je ili stvar diskrecije od strane organa za naturalizaciju ili onemogućava naturalizaciju sa krivičnim dosijeom.
U vrijeme naturalizacije, tijela za naturalizaciju provjeravaju da li podnositelj zahtjeva za naturalizaciju ispunjava zahtjeve naturalizacije i može postati njemački državljanin u skladu sa zahtjevima iz § 10 StAG. Zahtjevi za naturalizaciju su zakonska boravišna dozvola nakon 8 godina, potpisana deklaracija lojalnosti, uspješan test naturalizacije, pojašnjenje identiteta, dokaz o osiguranju egzistencije, B1 jezički certifikat i potpuno popunjen zahtjev za naturalizaciju.
Odjeljak 46 BZRG opisuje broj godina nakon kojih se krivični dosije može izbrisati iz Federalnog centralnog registra ili izbrisati. Razlika se pravi između 5 godina, 10 godina, 15 godina i 20 godina. U zavisnosti od težine prethodne osude, određuje se odgovarajući period iskupljenja. Prema § 46 BZRG, na primjer, kazna zatvora od 2 godine rezultira mogućnošću iskupljenja nakon 17 godina.
